Dva druga su išla pustinjom.
Jednog dana su se posvađala. Bila je to tako rđava i žestoka svađa kako samo može biti među onima koji su bliski i veoma dragi jedan drugom. Naposletku je jedan od njih postao veoma očajan jer ga drugi jednostavno nije mogao razumeti. Desilo se da je jedan od njih podigao ruku na drugog i da ga je udario. Ovaj drugi nije ništa rekao, nego je samo kleknuo i napisao prstom na pesku:
Danas me je moj drug udario.
Zatim su nastavili da idu svojim putem. Počeli su opet da razgovaraju i izmirili su se.
Nekoliko sati kasnije su došli do jedne cvetne oaze. Tamo je bilo pored jedne tamne stene i jedno jezero okruženo visokim palmama. Drugovi su bili umorni, žedni i prašnjavi od pešačenja. Tako su s radošću počeli trčati ka vodi. Tu se jedan od njih okliznuo i pao u vodu. U pustinji ne ume svako da pliva tako da je postojala opasnost da se udavi. Njegov drug je bez oklevanja pritekao u pomoć. Držeći se jednom rukom za palmu, izvukao je svog druga iz vode.
Spašen drug je odmah otišao do tamnog kamena i urezao nožem:
Danas mi je moj drug spasio život.
Kada su sledeće godine krenuli zajedno na isti put, prošli su pored mesta, gde su se bili posvađali. Ali vetar je bio već sve obrisao, šta je on na pesku napisao.
Ali kad su malo kasnije došli do oaze, stajalo je još uvek na tamnom kamenu:
Danas mi je drug spasio život.
Izdavač: Katoličko udruženje porodica, Tirol, Riedgasse 9, 6020 Innsbruck,
Po usmenom predanju ispričano od strane gospođe Vole u knjizi
„Trenutak i užitak za uši“, www.frauwolle.at,

Ilustracija: Almut Mota